Komodor 64, takođe ponekad nazivan „kutija za hljeb” ili „debeljko” zbog svog oblika, je kućni računar sa 64 kilobajta primarne memorije koji je bio popularan osamdesetih godina 20. vijeka. Predstavljen je od strane firme Komodor Biznis Mašin avgusta 1982. godine. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Komodor 64 još uvek ostaje najprodavaniji računar svih vremena. Komodor se prodavao i u prodavnicama sa igračkama. Računar se mogao direktno priključiti na televizor, dajući time mnogo draži običnih konzola za video-igre. Približno 10 hiljada programa je napisano za Komodor 64. MOS Tehnolodži, Komodorovo pod-odjeljenje za dizajniranje integrisanih kola, započelo je projekat dizajniranja grafičkih i zvučnih čipova za sledeću generaciju konzola za video-igre,poznat kao Ultimaks,koji je na kraju otkazan. Komodor 64 je koristio spoljno napajanje.
Robert Rasel (sistemski programer i arhitekta VIC-20) i Robert Janes (tvorac SID čipa) su bili kritički rapoloženi prema ondašnjoj proizvodnoj politici Komodora. U SAD, najveći rivali su mu bili Atari 800 i Apple II. U Ujedinjenom Kraljevstvu, najveći rivali Komodora 64 su bili britanski Sinclair ZX Spectrum i Amstrad CPC. Jedan od razloga uspeha Komodora 64 je bila Komodorova agresivna kampanja i niska cijena uz njegov napredan hardver.
NASLJEDNICI KOMODORA 64:
Komodor je 1984. godine izbacio SX-64, prenosnu verziju Komodora 64. Imao je čast da bude prvi prenosni računar sa monitorom u boji. Te iste godine Komodor je izbacio Komodor Plus/4 kao zamjena za VIC-20.
1984 Komodor je izdao Komodor 64C, ali je spoljašnji dizajn podržavao duh Komodora 128. U SAD, često je dolazio zajedno sa operativnim sistemom baziranim na GEOS grafičkom operativnom sistemu. 1990. godine, Komodor 64 je bio reizdan u obliku igračke konzole C64GS. To je u osnovi bila ploča za Komodor 64 modifikovana da prima kertridže odozgo. Bio je još jedan komercijalni neuspjeh za Komodor i nikad nije prodavan izvan Evrope.
Током 1990/1991. године направљен је прототип наследник Комодора 64, Комодор 65 (”C64DX”), али он никад није био пуштен у продају. Требало је да има супериорне графичке и звучне могућности у односу на Амигу, мада са слабијим процесором и мање меморије, али проблеми са хардвером су били превелики и рад је обустављен. У лето 2004. након одсустовања са тржишта више од 10 година, произвођач персоналних рачунара Тулип Компјутерс БВ је издао C64DTV, конзолу у облику џојстика засновану на Комодору 64 са 30 игара снимљених у ROM.
У време представљања, графичким и звучним могућностима Комодора 64 могли су да парирају само рачунари из Атаријеве осмобитне фамилије. Захваљујући напредној графици и звуку, Комодору 64 се често приписује започињање рачунарске поткултуре знане као демо-сцена, активно кориштена као демо-машина, посебно за музику.
ХАРДВЕР
Комодор 64 је користио осмобитни 6510 процесор МОС Технолоџија. Од виталног значаја за Комодоров опстанак током тржишног рата,ревизију матичне плоче Комодора 64 и надолазеће ере шеснаетобитних рачунара јесте било смањивање трошкова производње. Оригинална матична плоча Комодора 64 је прошла кроз двије веће и неколико мањих ревизија мијењајући позицију VIC-II, SID и PLA чипова. У почетку велики дио трошкова је смањиван смањивањем броја коришћених дискретних компоненти као што су отпорници и диоде. – Графички чип VIC-II, који је подржавао осам спрајтова, скролујуће могућности и два мода. Произвођен је у 5-микрометарској НМОС технологији. На тако високој фреквенцији рада, стварао је много топлоте. – Звучни чип SID је имао три канала са неколико различитих облика сигнала. Дизајнирао га је Роберт Јанес, коју је касније основао фабрику за производњу синтисајзера Енсоник. Познати композитори музике за игре на Комодору 64 су били Роб Хауард, Бен Даглиш и Мартин Галвеј. Године 1999. шведска компанија Електрон је произвела СидСтејшен синтетизаторски модул. Прављен је користећи НМОС. Прототип SID чипа и неки рани произведени модели су имали керамичко кућиште. – 1987. године, Комодор је избацио Комодор 64Ц са тотално редизајнираном матичном плочом. Користила је нови ХЦМОС чипсет,познат као SuperPLA.
Хардвер се састоји из: 1) УНУТРАШЊЕГ ХАРДВЕРА: – микропоцесор: МОС Технолоџи, – видео: МОС Технолоџи ВИЦ-II, – звук: 3-канални синтисајзер, – РАМ (64 килобајта) и – РОМ (20 килобајта); и
2) СПОЉАШЊЕГ ХАРДВЕРА: – датасет, – три флопи диска, – аутомодем, – штампачи, – СР/M модул и – комодор миш.
УЛАЗНО-ИЗЛАЗНИ ПОРТОВИ:
- Осмопински ДИН конектор који је укључивао композитни видео излаз и звучни улаз/излаз,
- Серијски порт за Комодорове штампаче и дискове,
- Паралелни порт за модем и
- Прикључак за касетофон.
СЕРИЈСКИ ПОРТ
УЛАЗ ЗА НАПАЈАЊЕ
ЗАНИМЉИВОСТИ: – Уводни екран Комодора 64 је кориштен у уводној секвенци игре Grand Theft Auto: Vice City ; – Бејсик В2, програмски који је долазио инсталиран уз рачунар, могао је бити оборен наредбом PRINT””+-[x] ; – Комодор 64 је првокориштени рачунар у нашој школи,добојској Гимназији.